All Entries in the "Либанон" Category
Арапско сутра
ДАВИД Б. ОТТАВАИ
октобар 6, 1981, требало је да буде дан прославе у Египту. Обиљежена је годишњица највећег тренутка египатске побједе у три арапско-израелска сукоба, када је неуспешна војска земље прешла преко Суецког канала у првим данима 1973 Јом Кипурски рат и послао израелске трупе да се повлаче у повлачењу. На хладном, јутро без облака, стадион у Каиру био је препун египатских породица које су дошле да виде како војни стуб поставља свој хардвер. На трибини за смотре, председник Анвар ел Садат,ратни архитекта, са задовољством посматрао како људи и машине парадирају пред њим. Био сам у близини, новопридошли страни дописник.Одједном, one of the army trucks halted directly in front of the reviewing stand just as six Mirage jets roared overhead in an acrobatic performance, painting the sky with long trails of red, yellow, purple,and green smoke. Sadat stood up, apparently preparing to exchange salutes with yet another contingent of Egyptian troops. He made himself a perfect target for four Islamist assassins who jumped from the truck, stormed the podium, and riddled his body with bullets.As the killers continued for what seemed an eternity to spray the stand with their deadly fire, I considered for an instant whether to hit the ground and risk being trampled to death by panicked spectators or remain afoot and risk taking a stray bullet. Instinct told me to stay on my feet, а осећај новинарске дужности ме је натерао да одем да сазнам да ли је Садат жив или мртав.
Оспоравање ауторитарности, Колонијализам, и Дисунити: Исламски политички реформски покрети Ал-Афганија и Риде
Ахмед Али Салем
Ови реформатори су приметили пропадање муслиманског света уопште,
а посебно Османског царства, да буде резултат повећања
непоштовање спровођења шеријата (исламско право). Међутим, пошто је
касног осамнаестог века, све већи број реформатора, понекад подржан
од стране османских султана, почео да позива на реформу царства уз
модерне европске линије. Неуспех империје да одбрани своје земље и да
успешно одговорити на изазове Запада само је додатно подстакло овај позив
за „модернизујућу” реформу, која је свој врхунац достигла у покрету Танзимат
у другој половини деветнаестог века.
Други муслимански реформатори позвали су на средњи курс. У једну руку,
признали су да калифат треба моделовати по исламском
извори упутства, посебно Кур'ан и пророка Мухамеда
учења (суннет), и да умметов (светске муслиманске заједнице)
јединство је један од политичких стубова ислама. С друге стране, схватили су да
треба подмладити царство или га заменити одрживијим. Заиста,
укључене су њихове креативне идеје о будућим моделима, али нису били ограничени на, тхе
следећи: заменивши Отоманско царство предвођено Турцима са Арапима
калифат, изградњу федералног или конфедеративног муслиманског калифата, успостављање
заједница муслиманских или оријенталних народа, и јачање солидарности
и сарадњу међу независним муслиманским земљама без стварања
фиксна структура. Ове и сличне идеје касније су назване
Модел муслиманске лиге, which was an umbrella thesis for the various proposals
related to the future caliphate.
Two advocates of such reform were Jamal al-Din al-Afghani and
Muhammad `Abduh, both of whom played key roles in the modern
Islamic political reform movement.1 Their response to the dual challenge
facing the Muslim world in the late nineteenth century – European colonization
and Muslim decline – was balanced. Their ultimate goal was to
revive the ummah by observing the Islamic revelation and benefiting
from Europe’s achievements. Међутим, they disagreed on certain aspects
and methods, as well as the immediate goals and strategies, of reform.
While al-Afghani called and struggled mainly for political reform,
`Abduh, once one of his close disciples, developed his own ideas, which
emphasized education and undermined politics.
Organizational Continuity in Egypt’s Muslim Brotherhood
Тесс Лее Еисенхарт
Секуларизам, Херменеутика, and Empire: The Politics of Islamic Reformation
Saba Mahmood
Hizbollah’s Political Manifesto 2009
Islamic Political Culture, Демократија, and Human Rights
Даниеле. Цена
Islamic Political Culture, Демократија, and Human Rights
Даниеле. Цена
Islamist Opposition Parties and the Potential for EU Engagement
Тоби Арцхер
Хеиди Хуухтанен
Political Islam in the Middle East
Су Кнудсен
Islamist Parties : why they can’t be democratic
Bassam Tibi
STRATEGIES FOR ENGAGING POLITICAL ISLAM
SHADI HAMID
АМАНДА КАДЛЕЦ
ISLAMIST MOVEMENTS AND THE DEMOCRATIC PROCESS IN THE ARAB WORLD: Exploring the Gray Zones
Натхан Ј. Браон, Амр Хамзави,
Марина Оттаваи
Политички ислам и европска спољна политика
ПОЛИТИЧКИ ИСЛАМ И ЕВРОПСКА СУСЕДСКА ПОЛИТИКА
МИЦХАЕЛ ЕМЕРСОН
РИЦХАРД ИОУНГС
Од 2001 а међународни догађаји који су уследили кроз природу односа Запада и политичког ислама постали су одлучујуће питање за спољну политику. Последњих година предузета је значајна количина истраживања и анализа по питању политичког ислама. Ово је помогло да се исправе неке поједностављене и алармантне претпоставке које су раније постојале на Западу о природи исламистичких вредности и намера. Паралелно са овим, Европска унија (МЕ) је развио низ политичких иницијатива, пре свега Европску политику суседства(ЕНП) који се у принципу обавежу на дијалог и дубље ангажовање свих(ненасилан) политички актери и организације цивилног друштва у арапским земљама. Ипак, многи аналитичари и креатори политике сада се жале на одређени трофеј и у концептуалној дебати и у развоју политике. Утврђено је да је политички ислам променљив пејзаж, дубоко погођен низом околности, али чини се да је расправа често застала на поједностављеном питању „да ли су исламисти демократски?’Ипак, многи независни аналитичари заговарају ангажовање са исламистима, али стварно зближавање западних влада и исламистичких организација остаје ограничено .
ISLAMIC RULINGS ON WARFARE
The United States no doubt will be involved in the Middle East for many decades. To be sure, settling the Israeli–Palestinian dispute or alleviating poverty could help to stem the tides of Islamic radicalism and anti-American sentiment. But on an ideological level, we must confront a specific interpretation of Islamic law, history,and scripture that is a danger to both the United States and its allies. To win that ideological war, we must understand the sources of both Islamic radicalism and liberalism. We need to comprehend more thoroughly the ways in which militants misinterpret and pervert Islamic scripture. Al-Qaeda has produced its own group of spokespersons who attempt to provide religious legitimacy to the nihilism they preach. Many frequently quote from the Quran and hadith (the Prophet Muhammad’s sayings and deeds) in a biased manner to draw justification for their cause. Lieutenant Commander Youssef Aboul-Enein and Dr. Sherifa Zuhur delve into the Quran and hadith to articulate a means by which Islamic militancy can be countered ideologically, drawing many of their insights from these and other classical Islamic texts. In so doing, they expose contradictions and alternative approaches in the core principles that groups like al-Qaeda espouse. The authors have found that proper use of Islamic scripture actually discredits the tactics of al-Qaeda and other jihadist organizations. This monograph provides a basis for encouraging our Muslim allies to challenge the theology supported by Islamic militants. Seeds of doubt planted in the minds of suicide bombers might dissuade them from carrying out their missions. The Strategic Studies Institute is pleased to offer this study of Islamic rulings on warfare to the national defense community as an effort to contribute to the ongoing debate over how to defeat Islamic militancy.
From Rebel Movement to Political Party
Аластаир Црооке
The view held by many in the West that transformation from an armed resistance movement to political party should be linear, should be preceded by a renunciation of violence, should be facilitated by civil society and brokered by moderate politicians has little reality for the case of the Islamic Resistance Movement (Хамас). This is not to suggest that Hamas has not been subject to a political transformation: it has. But that transformation has been achieved in spite of Western efforts and not facilitated by those efforts. While remaining a resistance movement, Hamas has become the government of the Palestinian Authority and has modified its military posture. But this transformation has taken a different course from the one outlined in traditional conflict resolution models. Hamas and other Islamist groups continue to see themselves as resistance movements, but increasingly they see the prospect that their organizations may evolve into political currents that are focused on non-violent resistance.Standard conflict resolution models rely heavily on Western experience in conflict resolution and often ignore the differences of approach in the Islamic history of peace-making. Not surprisingly, the Hamas approach to political negotiation is different in style to that of the West. Такође, as an Islamist movement that shares the wider optic of the impact of the West on their societies, Hamas has requirements of authenticity and legitimacy within its own constituency that bear on the importance attached to maintaining an armed capability. These factors, together with the overwhelming effect of long term conflict on a community’s psychology (an aspect that receives little attention in Western models that put preponderant weight on political analysis), suggests that the transformation process for Hamas has been very different from the transformation of arms movements in traditional analysis. Додатно, the harsh landscape of the Israeli – Palestinian conflict gives the Hamas experience its special characteristics.Hamas is in the midst of an important transformation, but the political currents within Israel, and within the region, make the outcome of this transformation unpredictable. Much will depend on the course of Western policy (its “Global War on Terror”) and how that policy effects revivalist Islamist groups such as Hamas, groups that are committed to elections, reform and good-governance.
Arab Reform Bulletin
group of researchers
Египат: Regression in the Muslim Brotherhood’s Party Platform?
Amr hamzawy